Co-create / Videti sebe u delu drugog (Prostori koji se dele)

PAviljon na Tvrdjavi Nis - Co-create / Videti sebe u delu drugog (Prostori koji se dele)

PAviljon na Tvrdjavi Nis
torek 12.9.2017
iz 19:00 do 21:00
PAviljon na Tvrdjavi Nis
Slovenija
10 udeleženec
Пројекат Стварати заједно- Видети себе у делу другог ( Co-create, se voir dans l` oeuvre de l` autre) је резултат заједничке иницијативе Универзитета Троа Ривјер у Квебеку (UQTR) и Факултета ликовних уметности у Београду како би се кроз уметничку и међу факултетску размену учврстиле и продубиле већ постојеће везе и сарадња дужа од деценије. Екипе од по дванаест учесника (доктораната и предавача и уметника окупљених око обе институције) раде на идеји реципрочног задавања концепата у којој иницијална замисао потиче од аутора из једног, а изведено дело од уметника из другог тима.
Важно је истаћи да концепти путују, али не и дела. Свака група излаже радове који су настали као одговор на концепте супротне стране, али се при излагању води рачуна да и дело и концепт буду изложени заједно.
Иако овај начин стварања има своје далеке корене у надреалистичкој игри „Cadavre exquis“, не би са могло рећи да су побуде исте. Такође, 70- 80тих година прошлог века, где се аутори (попут Сол Левита и Данијела Бирена) свесно лимитирају у одређеним инструкцијама (акцијама и процесима) да би произвели једно дело које реализује неко други, креће се у сличним оквирима. У нешто измењеном духу фрнцуски уметници Кристијан Болтански и Бертран Лавије, су стварали еволуирајуће дело у пројекту ‘’DO IT’’, 1993. године.
Ипак пројекат Стварати заједно- Видети себе у делу другог има фокус пре свега на заједничком, релационом интересу где емпатија ствара ту потребну и важну „људску димензију“ . Управо тиме аутор, лишен сујете ствараоца-демијурга, препушта своју идеју интерпретативној разноликости ко-аутора- извођача. Овакав концепт близак је заправо духу зајдеништва и дељења који је на помолу у времену одрживог развоја и Треће технолошке револуције, јер представља другачији начин поимања света и друштвено-економских односа. У тим околностима колаборација и кохабитација стоје дијаметрално супротно у односу на субординацију и посесивност тржишне економије либералног капитализма . У односу на званичне токове и воде великог новца у глобалној индустрији визуелне уметности, овакви покушаји као и други облици само-организовања уметника су заправо одговор и непристајање једном обрасцу који је проистекао из исте такве нео-либералне логике, они су јој здрава алтернатива и конкуренција, баш као и „колаборативне заједнице“ које помиње Џереми Рифкин, амерички економски стручњак у својој студији „ Друштво маргиналне цене нула“ (The Zero marginal cost society) у односу на велике корпорације. Колаборативне заједнице су заправо мрежа равноправних корисника веб-а, који дељењем одређених садржаја (материјалних или нематеријалних) увећавају не лично већ друштвено богатсво. Слично њима, пројекат Co-create јесте у извесном смислу колаборативна заједница која производи концепте и изводи уметничка дела, те је у духу добре кохабитације и ауторство подељено.
Поднаслов овог пројекта „Простори који (се) деле“ је заправо једна врло широка платформа око које су груписани концепти канадских и српских уметника. Појам Простора се у том смислу односи подједнако и на спољашњи и на унутрашњи простор, како на физички тако и на духовни. Неки од концепата укључују и време као битну четврту димензију просторно-временског континуума, други опет оперишу у сфери тренутка, секвенце где субјективни осећај за време замењује просторни моменат . Концепти и радови у којима су Простори исходишта ониричког или поетског, литерарног, виртуелног или телесног јесу заправо показатељи у којим доменима се крећу и сами аутори. И супротно, добијајући неки „релативно удаљен“ задатак, уметник -извођач, често прибегава извесном „припитомљавању“ идеје и наводећи је на свој ликовни израз /саображава је сопственим постулатима и поетици у самој интерпретацији. Управо зато ова авантура необично подсећа на дуо који разговара на различитим језицима, с том разликом што је овде по среди другачији поступак - концепт се рађа прво као слика, која се уобличава потом у реч, речи генеришу представу или низ слика код примаоца, што опет прозводи неки више или мање одређен осећај или афективно стање . У том кодирању- декодирању мале су шансе да се иницијална слика и финално дело поклопе, јер све је у представи коју ми субјективно формирамо о свету и појмовима, а уметност прва која то и промовише....Ионако, како рече један велики филозоф „ Свет је велика илузија“.


Миливој Мишко Павловић
Pop Title
Pop TextPop Button1Pop Button2

Pokaži malo ljubezni.

Daj nam je všeč!

Hvala.

Tako kot vsak rad pomoč veliko.

Hvala.